Заувек ћемо се сећати Душана Ожвата, ученика шестог разреда наше школе

„Ако ти јаве, умро сам, а био сам ти драг – можда ће и у теби одједном нешто посивети“… каже Бесмртна песма. Међутим, пре него што постанемо свесни свега што смрт значи, исплакаћемо се поштено, помолићемо се за Душана и пожелети му да коначно нађе мир. Сетићемо се лепих тренутака, на пример када смо прославили у школи његов последњи рођендан, када су му другари из одељења, заједно са запосленима, приредили журку. Сетићемо се како се храбро борио са свим недаћама које су се низале једна за другом. Понадаћемо се да смо били фер и да нисмо повредили Душанова осећања. А онда ћемо се трудити да сећање на њега остане живо, неповређено и неискварено. Да му душа нађе вечни спокој на неком другом месту и неком другачијем времену, јер ово није крај, него само нови почетак.
Заувек ћемо се сећати Душана Ожвата, ученика шестог разреда наше школе, који, на нашу велику жалост, никада неће уписати седми разред.